Linux Mint vs Ubuntu: Који је ОС прави за вас?

Садржај

• 1. Увод
• 2. Историја и позадина
• 3. Десктоп окружења
• 4. Перформансе и коришћење системских ресурса
• 5. Управљање софтвером и пакетима
• 6. Прилагођавање и кориснички интерфејс
• 7. Доступност и компатибилност софтвера
• 8. Безбедност и подршка
• 9. Циљна публика и случајеви употребе

I. Увод

II. Историја и позадина

И Linux Mint и Ubuntu деле заједничку основу, будући да су изграђени на Debian-у, али њихове историје одражавају различите приступе и приоритете.

Убунту, који је развио Каноникал, први пут је објављен 2004. године са намером да Линукс учини приступачнијим. Каноникал се концентрисао на развој дистрибуције једноставне за коришћење са честим ажурирањима, снажном подршком и конзистентним десктоп окружењем заснованим на ГНОМ-у. Убунту је постао представник широког прихватања Линукса и у потрошачким рачунарским и у пословним окружењима. Циклус издања Убунтуа нуди два издања: уобичајена шестомесечна издања и ЛТС (дугорочна подршка) верзије, које пружају пет година безбедносних ажурирања, што га чини избором за предузећа и програмере.

Линукс Минт је покренут 2006. године како би се решили неки од проблема које су имали рани корисници Убунтуа. Тежио је да поједностави корисничко искуство укључивањем интерфејса сличнијег Windows-у у десктоп окружења Cinnamon, MATE и Xfce. Линукс Минт је одмах постао популаран због једноставности коришћења, минималног коришћења ресурса и могућности „одмах по инсталацији“, које су укључивале унапред инсталиране медијске кодеке. Иако је Минт изграђен на ЛТС верзијама Убунтуа, разликује се по томе што елиминише Снап пакете компаније Canonical и пружа већу могућност прилагођавања уз подршку за Флатпак.

Обе дистрибуције пружају безбедно и сигурно окружење, али Линук Минт-ов нагласак на прилагођавању корисницима и једноставности коришћења чини га посебно привлачним за почетнике, док Убунтуова скалабилност и подршка привлаче шири спектар корисника.

III. Десктоп окружења

Једна од најзначајнијих разлика између Linux Mint-а и Ubuntu-а је десктоп окружење које свака дистрибуција нуди. Ова окружења обликују кориснички интерфејс, навигацију и целокупно искуство, што их чини важним фактором при избору између њих две.

Цимет, водеће десктоп окружење у Линук Минту, једно је од неколико доступних. Цимет има класичан распоред радне површине који веома подсећа на Виндоус интерфејс, што корисницима олакшава миграцију са Виндоуса. Познат је по томе што је веома прилагодљив, лаган и са једноставном навигацијом заснованом на менијима. Линукс Минт такође подржава MATE и Xfce, који су лакши од Циметана и погоднији за старије или рачунаре са малим ресурсима.

С друге стране, Ubuntu се испоручује са GNOME десктоп окружењем као подразумеваним интерфејсом. GNOME је савремено, елегантно окружење са минималистичким изгледом и нагласком на ефикасност. Има функције попут дока на левој страни и прегледа активности за брз приступ отвореним прозорима и апликацијама. Ubuntu такође има верзије са другим десктоп окружењима, као што су Kubuntu (са KDE Plasma), Lubuntu (са LXQt) и Xubuntu (са Xfce).

Одлука између Linux Mint-а и Ubuntu-а често зависи од тога које десктоп окружење задовољава ваше потребе за радним процесом и хардвером.

IV. Перформансе и коришћење системских ресурса

Приликом поређења Linux Mint-а и Ubuntu-а, перформансе и искоришћеност системских ресурса су кључни фактори, посебно за кориснике са старијим или мање моћним хардвером.

Линукс Минт је познат по томе што је лаган, посебно када се користе десктоп окружења Cinnamon, MATE или Xfce. Ова десктоп окружења ефикасно користе ресурсе, што Линукс Минт чини одличним избором за старије уређаје или системе са ограниченим процесором и РАМ меморијом. На пример, Линукс Минт са Xfce-ом може добро да функционише са само 2 ГБ РАМ меморије, што га чини одличним избором за људе који желе да рехабилитују застарелу технологију. Чак је и Cinnamon, најтежи од њих три, ефикаснији у погледу ресурса од ГНОМА.

Убунту, иако је и даље високоперформансни оперативни систем, захтева знатно више системских ресурса. Његово подразумевано GNOME десктоп окружење је познато по свом модерном, углађеном интерфејсу, иако троши више процесора и RAM меморије. Као резултат тога, Убунту може изгледати спорије на старијем хардверу него Линукс Минт. Међутим, он се истиче на тренутним системима који имају већу процесорску снагу, пружајући глатко и брзо искуство.

Закључно, Линукс Минт пружа боље перформансе на рачунарима са ниским ресурсима, док Убунту оптимално ради на новијим, снажнијим рачунарима.

V. Софтвер и управљање пакетима

Упркос чињеници да су и Linux Mint и Ubuntu базирани на Debian-у и користе APT менаџер пакета за управљање .deb пакетима, њихови приступи инсталацији софтвера и управљању пакетима значајно се разликују.

Линукс Минт даје приоритет једноставном, кориснички прилагођеном приступу управљању програмима. Користи Минт Софтвер Менаџер, који је једноставан за коришћење и има подршку за Флатпак. Флатпак омогућава корисницима да инсталирају апликације на више дистрибуција без проблема са компатибилношћу, пружајући већу слободу од Снепа. Минт нуди Синаптик Пакет Менаџер за појединце који преферирају напредније решење за управљање пакетима.

Штавише, Linux Mint је подразумевано елиминисао подршку за Snap, нудећи алтернативу за оне који желе софтверске пакете отвореног кода и независне од дистрибуција.

С друге стране, Ubuntu у великој мери укључује Snap пакете. Canonical-ов Snap омогућава да се све зависности обједине у један пакет, што олакшава инсталацију неким корисницима. Snap, с друге стране, изазива поделу у Linux заједници јер је затвореног кода и изазвао је неке проблеме са перформансама. Ubuntu такође долази са Ubuntu Software Center-ом, који нуди и Snap и класичне APT-базиране програме, што га чини свестранијим, али можда споријим од Mint-ових менаџера пакета.

Коначно, Linux Mint пружа већу флексибилност и избор корисницима који више воле да избегавају Snap пакете, док Ubuntu-ова Snap интеграција нуди практичност коришћења за неке апликације.

VI. Прилагођавање и кориснички интерфејс

Када је у питању прилагођавање и кориснички интерфејс, и Linux Mint и Ubuntu имају различите изборе, али је Linux Mint флексибилнији и једноставнији за коришћење.

Главно десктоп окружење Linux Mint-а, Cinnamon, познато је по свом традиционалном изгледу у стилу Windows-а, који многи корисници сматрају једноставним за коришћење. Укључује значајне могућности прилагођавања одмах по инсталацији, омогућавајући корисницима да мењају теме, аплете и десклете директно из системских подешавања. Ове могућности чине Mint изузетно свестраним, пружајући корисницима потпуну флексибилност у свему, од изгледа десктопа до функционалности појединачних аплета. Корисници Mint-а такође могу приступити спремишту тема и аплета које је развила заједница за веће прилагођавање.

Убунту подразумевано користи GNOME десктоп окружење, које цени једноставност и минимализам. Иако GNOME нуди мање уграђених опција за прилагођавање од Cinnamon-а, GNOME екстензије омогућавају корисницима да додају више функционалности и персонализације. Међутим, ово захтева инсталацију додатних алата као што су GNOME Tweaks, што мало отежава ствари новим корисницима. За кориснике који преферирају различита десктоп окружења, Убунту подржава неколико верзија, као што су Kubuntu (са KDE) и Lubuntu (са LXQt).

Укратко, Linux Mint пружа интуитивније и прилагођеније искуство одмах по инсталацији, док се Ubuntu фокусира на поједностављени интерфејс са мање могућности прилагођавања.

VII. Доступност и компатибилност софтвера